1Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи: 2Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим. 3И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде. 4Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију. 5Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему. 6Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ. 7Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом. 8Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије. 9Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ. 10Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре. 11Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове. 12Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова. 13У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом. 14Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ. 15Опет ми дође реч Господња говорећи: 16Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони. 17Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи. 18И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено. 19И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш? 20И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи: 21Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача. 22И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести; 23И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим. 24И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ. 25А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове, 26У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас? 27У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.