1Опет ми дође реч Господња говорећи: 2Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере. 3Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке. 4А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму. 5И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима, 6Који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима. 7И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове. 8А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше. 9Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше. 10Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој. 11А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој. 12Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи. 13И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем. 14И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом, 15Опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине, 16Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску. 17И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих. 18И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њене. 19Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи мисирској, 20И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња. 21И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради девојачких дојака твојих. 22За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда, 23Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњима. 24И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шлемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом. 25И ставићу ревност своју теби на супрот, те ће радити с тобом гневно, нос и уши одсећи ће ти, и шта те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и шта те остане прождреће огањ. 26И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој. 27Тако ћу учинити крај грдилу твом и твом курвању у земљи мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сећати Мисираца. 28Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја. 29И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твог, и грдило твоје и курварство твоје. 30То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове. 31Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њену теби у руку. 32Овако вели Господ Господ: Чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш подсмех и руг, јер чаша много бере. 33Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије. 34И испићеш је и исцедити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ. 35Зато овако вели Господ Господ: Што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, за то и ти носи грдило своје и курварства своја. 36По том рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове, 37Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу. 38Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише. 39Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог. 40И још слаше по људе да би дошли из далека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом. 41И седала си на красан одар, пред којим беше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје. 42И беше онде вика веселог мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне венце на главе. 43И рекох за остарелу у курварству: Још ће се курвати. 44И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалим. 45Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које проливају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховим. 46Зато овако говори Господ Господ: Довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплене. 47И људство ће их засути камењем, и исећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем. 48И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству. 49И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете грехе гадних богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ.