1Опет ми дође реч Господња говорећи: 2Сине човечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу. 3И реци шуми јужној: Чуј реч Господњу, овако вели Господ Господ, ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождрети у теби свако дрво зелено и свако дрво суво; пламен разгорели неће се угасити, и изгореће од њега све од југа до севера. 4И свако ће тело видети да сам ја запалио; неће се угасити. 5А ја рекох: Јаох Господе Господе, они говоре за ме: Не говори ли тај саме приче? 6И дође ми реч Господња говорећи: 7Сине човечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светим местима, и пророкуј против земље Израиљеве. 8И реци земљи Израиљевој: Овако вели Господ: Ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истребићу из тебе праведног и безбожног. 9Да истребим из тебе праведног и безбожног, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тело од југа до севера. 10И познаће свако тело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његових, неће се више вратити. 11А ти, сине човечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима. 12А кад ти кажу: Зашто уздишеш? Ти реци: За глас што иде, од ког ће се растопити свако срце и клонути све руке и сваког ће духа нестати, и свака ће колена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ. 13Потом дође ми реч Господња говорећи: 14Сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је. 15Наоштрен је да коље, углађен је да сева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мог не хаје ни за како дрво? 16Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици. 17Вичи и ридај, сине човечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, за то удри се по бедру. 18Кад беше карање, шта би? Еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? Говори Господ Господ. 19Ти дакле, сине човечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клети. 20Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! Приправљен је да сева, наоштрен да коље. 21Стегни се, удри надесно, налево, куда се год обрнеш. 22Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гнев свој. Ја Господ рекох. 23Још ми дође реч Господња говорећи: 24А ти, сине човечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара вавилонског; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, где се почиње пут градски, избери. 25Начини пут којим ће доћи мач на Раву синова Амонових, и у Јудеју на тврди Јерусалим. 26Јер ће цар вавилонски стати на распутици, где почињу два пута, те ће врачати, гладиће стреле, питаће ликове, гледаће у јетру. 27Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле. 28И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате. 29Зато овако вели Господ Господ: Што напомињете своје безакоње, те се открива невера ваша и греси се ваши виде у свим делима вашим, за то што дођосте на памет, бићете похватани руком. 30А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње, 31Овако вели Господ Господ: Скини ту капу и сврзи тај венац, неће га бити; ниског ћу узвисити а високог ћу понизити. 32Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати. А ти, сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сева, Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијеним безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу. Остави мач у корице, на месту где си се родио, у земљи где си постао, судићу ти; И излићу на те гнев свој, огњем гнева свог дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вештим у затирању. Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.