1А ти наричи за кнезовима Израиљевим; 2И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше. 3И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе. 4И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску. 5А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића. 6И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе. 7И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове. 8И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову. 9И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим. 10Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде. 11И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих. 12Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре. 13А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној. 14И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.