1Опет ми дође реч Господња говорећи: 2Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? 3Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу. 4Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути. 5Јер ако је ко праведан и чини суд и правду, 6На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте, 7И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, 8Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог, 9По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. 10Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, 11А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио, 12Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, 13Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. 14Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, 15Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио, 16И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, 17Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. 18А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње. 19Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети. 20Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова. 21Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути. 22Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће. 23Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив? 24Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће. 25Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи? 26Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини. 27А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју. 28Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути. 29Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи? 30Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање. 31Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев. 32Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.