1И рече Мојсију: Изађи горе ка Господу ти и Арон и Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих, и поклоните се издалека. 2И Мојсије сам нека приступи ка Господу, а они нека не приступе; и народ нека не иде на горе с њим. 3И дође Мојсије, и каза народу све речи Господње и све законе. И одговори народ једним гласом и рекоше: Чинићемо све што је рекао Господ. 4И написа Мојсије све речи Господње, и уставши рано начини олтар под гором и дванаест ступова за дванаест племена Израиљевих. 5И посла младиће између синова Израиљевих, који принесоше жртве паљенице и принесоше теоце на жртве захвалне Господу. 6И узевши Мојсије половину крви, метну у зделе, а половину крви изли на олтар. 7И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо. 8А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: Ево крв завета, који учини Господ с вама за све речи ове. 9Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старешина Израиљевих. 10И видеше Бога Израиљевог, и под ногама Његовим као дело од камена сафира и као небо кад је ведро. 11И не пружи руке своје на изабране између синова Израиљевих, него видеше Бога, па једоше и пише. 12И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш. 13Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију. 14А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима. 15И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору. 16И беше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака. 17И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. 18И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.