1Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу. 2Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио; 3Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу. 4Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко. 5Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда. 6Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио. 7Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином; 8Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог. 9За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином. 10Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види, 11Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати. 12Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом. 13Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто. 14Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати. 15Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам. 16Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену. 17А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци. 18Вештици не дај да живи. 19Ко би облежао живинче, да се погуби. 20Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник. 21Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. 22Немојте уцвелити удовице и сироте. 23Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену, 24И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте. 25Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. 26Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе; 27Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив. 28Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно. 29Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш. 30Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени. 31Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.