1А ово су закони које ћеш им поставити: 2Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа. 3Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим. 4Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам. 5Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан, 6Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека. 7Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе. 8Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу. 9Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери. 10Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице. 11Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа. 12Ко удари човека, те умре, да се погуби. 13Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи. 14Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби. 15Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби. 16Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби. 17Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби. 18Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу, 19Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати. 20Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив; 21Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац. 22Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија; 23Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот, 24Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу, 25Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу. 26Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово. 27И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов. 28Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив. 29Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби. 30Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди. 31Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону. 32Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем. 33Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац, 34Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово. 35Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе. 36Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.