1Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани, 2Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави, 3Старајући се држати јединство Духа у свези мира; 4Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог. 5Један Господ, једна вера, једно крштење, 6Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. 7А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог. 8Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима. 9А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље? 10Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све. 11И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље, 12Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог; 13Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове; 14Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; 15Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос. 16Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави. 17Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог, 18Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих; 19Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства. 20Али ви тако не познасте Христа; 21Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу, 22Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; 23И да се обновите духом ума свог, 24И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине. 25Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом. 26Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем. 27Нити дајте места ђаволу. 28Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме. 29Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају. 30И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења. 31Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. 32А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.