1Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се. 2Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради. 3Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће. 4Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш? 5Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин. 6Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека, 7Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати? 8Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је. 9Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово. 10И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина. 11Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло. 12Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. 13А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег. 14Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина. 15Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем. 16Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи. 17Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.