1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши. 2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе. 3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем. 4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу. 5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело: 6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу. 7Опет видех таштину под сунцем: 8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао. 9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда. 10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне. 11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати? 12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако. 13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити. 14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши. 15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место. 16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.