1Свему има време, и сваком послу под небом има време. 2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено; 3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради. 4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању; 5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење; 6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца; 7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори. 8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру. 9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди? 10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. 11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја. 12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог. 13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји. 14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали. 15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло. 16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност. 17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу. 18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока. 19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина. 20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах. 21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? 22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?