1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави. 2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране. 3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман. 4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе. 5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца: 6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту. 7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге. 8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија. 9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих. 10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити. 11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач. 12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове. 13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље. 14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити? 15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи. 16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу! 17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију. 18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа. 19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све. 20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.