1Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство. 2Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао. 3Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац. 4Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му. 5Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека. 6И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ, 7Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом. 8Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих. 9Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. 10Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, 11Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве. 12Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. 13Држи се сасвим Господа Бога свог. 14Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. 15Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте, 16По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем. 17Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше. 18Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим. 19А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити. 20Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби. 21Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао? 22Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.