1А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. 2И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. 3И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио. 4А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи. 5А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта. 6Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи. 7Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи. 8Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. 9Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи. 10Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца. 11И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. 12Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. 13И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. 14Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске; 15Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. 16А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи. 17Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, 18Да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским. 19И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског. 20Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила; 21И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. 22Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује. 23Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. 24Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи. 25Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи. 26А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи? 27Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. 28Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је: 29Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. 30А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог. 31Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима. 32Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33Ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. 34Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их. 35Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. 36То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи. 37Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, 38И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. 39А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи. 40А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. 41А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. 42И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. 43А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом. 44А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века. 45Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно. 46Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад. 47Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. 48Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. 49И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.