1Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа. 2И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити. 3И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи. 4Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи, 5Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима; 6Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице. 7Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово. 8Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске? 9И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана. 10И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан. 11Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. 12И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи. 13У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи, 14Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.