1Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев. 2Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне. 3Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом. 4Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи. 5А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа. 6Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ. 7Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате. 8Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ. 9Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град. 10Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право. 11Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих. 12Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима. 13Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време. 14Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте. 15Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов. 16Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати. 17И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ. 18Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело. 19Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела. 20Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости? 21Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших. 22Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше. 23Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем. 24Него суд нека тече као вода и правда као силан поток. 25Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев? 26Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте. 27Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.