1А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву, 2И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге. 3А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? 4Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу. 5А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово. 6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше. 7А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било. 8А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико. 9А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те. 10И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног. 11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. 12А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом. 13А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ. 14А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена, 15Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих. 16А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху. 17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, 18И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. 19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: 20Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота. 21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. 22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им 23Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо. 24А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. 25А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. 26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. 27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: 28Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека. 29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима. 30Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво. 31Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха. 32И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају. 33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију. 34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље, 35Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити; 36Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. 37Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се. 38И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се. 39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци. 40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. 41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса. 42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.