1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. 2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна. 3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују. 4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни. 5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску. 6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. 7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне. 8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја. 9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле 10Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших. 11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи. 12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу. 13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. 14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон. 15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. 16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, 17Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. 18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре. 19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски. 20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити. 21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. 22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; 23Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим, 24Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. 25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. 26Али ваља нам доћи на једно острво. 27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. 28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати. 29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. 30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере, 31Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. 32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. 33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. 34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти. 35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. 36Онда се сви развеселивши и они једоше. 37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест. 38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море. 39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. 40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају. 41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. 42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече. 43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу; 44А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.