1А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла. 2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем, 3У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу. 4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу. 5Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској; 6Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом. 7Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби, 8Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо. 9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако. 10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе: 11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу, 12И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, 13Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре. 14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима, 15И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају. 16А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима. 17И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе. 18У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком. 19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме. 20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини, 21Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд. 22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар. 23А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему. 24А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса. 25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те. 26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим. 27А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.