1Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска. 2И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма, 3Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос. 4И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало. 5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ. 6А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде, 7Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус. 8И смутише народ и старешине градске који ово чуше. 9Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их. 10А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску. 11Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако. 12Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало. 13А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ. 14А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде. 15А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се. 16А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола; 17И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше. 18А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу. 19Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш? 20Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити. 21А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају. 22А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни; 23Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам. 24Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама, 25Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све. 26И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: 27Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас; 28Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов. 29Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом. 30Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; 31Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих. 32А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том. 33Тако Павле отиде између њих. 34А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.