1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти. 2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање. 3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи. 4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. 5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев. 6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч. 7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. 8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама. 9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова. 10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети? 11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. 12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих. 13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене. 14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом. 15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано: 16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово. 18Богу су позната од постања света сва дела Његова; 19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу; 20Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. 21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе. 22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом. 23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца. 24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо; 25Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом, 26С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа. 27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати. 28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних: 29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави. 30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу. 31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. 32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише. 33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима. 34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим. 35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим. 36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе. 37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка. 38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом. 39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар. 40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће. 41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.