1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле. 2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах. 3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их. 4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар. 5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу. 6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус, 7Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју. 8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере. 9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ 10Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње? 11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу. 12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој. 13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим. 14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше. 15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите. 16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте. 17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње. 18И до четрдесет година прехрани их у пустињи. 19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову. 20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка. 21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година. 22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје. 23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса; 24Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом. 25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој. 26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења. 27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише. 28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби. 29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб. 30А Бог васкрсе Га из мртвих. 31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом. 32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса; 33Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих. 34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну. 35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење. 36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење. 37А ког Бог подиже не виде труљење. 38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха. 39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује. 40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима: 41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује. 42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре. 43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој. 44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје. 45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи. 46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. 47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље. 48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. 49И реч се Божја разношаше по свој околини. 50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље. 51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију. 52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.