1Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину. 2Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро. 3Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш. 4Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе. 5Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима, 6Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом. 7Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца. 8Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини. 9Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас. 10Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве. 11Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога. 12Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито. 13Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем; 14Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. 15Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.