1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове; 2И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој. 3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе. 4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих. 5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме. 6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. 7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију. 8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи. 9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега. 10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим. 11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним. 12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних. 13Од севања пред Њим гораше живо угљевље. 14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој. 15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их. 16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових. 17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике. 18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. 19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио. 21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме. 22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог. 23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. 24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог. 25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим. 26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно; 27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему. 28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их. 29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју. 30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида. 31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ. 32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег? 33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане. 34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме. 35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје. 36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика. 37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји. 38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим. 39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје. 40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме. 41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 42Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша. 43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем. 44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми. 45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се. 46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. 47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог. 48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме. 50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом, 51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.