1А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама. 2Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо; 3Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу. 4Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли 5И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу, 6И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност. 7Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови. 8Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети. 9Али да се не покажем као да вас плашим посланицама; 10Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа. 11Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту. 12Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају. 13А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас. 14Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим, 15Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно, 16Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено. 17А који се хвали, Господом нека се хвали. 18Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.