1Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше, 2Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег. 3Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије, 4Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери. 5А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне; 6У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре, 7И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују. 8А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба. 9Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским, 10Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци, 11По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено. 12И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу, 13Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству. 14Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу. 15Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја. 16Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни. 17А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин. 18Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат, 19Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере; 20Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.