1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања, 2И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење; 3Јер окусисте да је благ Господ. 4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран: 5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа. 6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети. 7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни: 8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени. 9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом; 10Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани. 11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. 12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења. 13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару; 14Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима. 15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи. 16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије. 17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте. 18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима. 19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди. 20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом. 21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом: 22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим; 23Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди; 24Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте. 25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.