1И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца. 2А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом. 3И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског. 4И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи. 5Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи. 6Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару. 7А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо? 8А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако. 9Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног. 10А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима. 11И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш. 12Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. 13А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро. 14А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже. 15И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. 16А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње? 17Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром. 18Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло? 19А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране. 20И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно. 21Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како? 22Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако. 23Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те. 24Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом? 25А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш. 26Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом; 27И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру. 28А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи! 29И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски. 30И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој. 31А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог. 32И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика. 33А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега. 34А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен. 35И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола. 36И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу. 37Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији. 38А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ. 39А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 40Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов. 41А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем; 42И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева. 43И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом. 44Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 45И учини мир Јосафат с царем Израиљевим. 46А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 47Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог. 48У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев. 49И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу. 50Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте. 51И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов. 52Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године. 53И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља. И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов.