1И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу. 2Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете, 3Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку? 4Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни? 5Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде? 6Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте. 7Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте. 8А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду. 9Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. 10По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида. 11Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос. 12Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, 13Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте. 14И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату. 15А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ. 16Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? 17Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви. 18Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар. 19Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству. 20И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа. 21Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше. 22Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше; 23А ви сте Христови, а Христос Божји.