1И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије. 2Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог. 3И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању. 4И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе. 5Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој. 6Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе. 7Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу; 8Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. 9Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. 10А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 11Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег. 12А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога; 13Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо. 14А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа. 15Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа. 16Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.