1И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.
2Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.
3И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.
4И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.
5Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
6Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.
7Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;
8Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.
9Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.
10А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
11Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.
12А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
13Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.
14А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.
15Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.
16Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.