1Угледајте се на мене, као и ја на Христа. 2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох. 3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. 4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. 5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана. 6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива. 7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља. 8Јер није муж од жене него жена од мужа. 9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради. 10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради. 11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу. 12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога. 13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу? 14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу; 15А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала. 16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије. 17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате. 18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог. 19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. 20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња. 21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија. 22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. 23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб. 24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен. 25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен. 26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. 27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој. 28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; 29Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег. 30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају. 31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били. 32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом. 33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог. 34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.