1А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место. 2И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше. 3А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу? 4Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг. 5А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг. 6А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове. 7И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој. 8А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском. 9И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу. 10И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима. 11А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим. 12И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 13Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго. 14Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих. 15А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим. 16Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима. 17Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим. 18Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби. 19И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.