1И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом. 2Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње. 3И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина. 4Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог: 5Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале, 6А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег. 7У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова: 8Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова. 9Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова. 10Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа. 11Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка. 12Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових. 13Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. 14Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. 15Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена. 16Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку, 17То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни, 18Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део. 19Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци. 20Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену. 21Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: 22Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла. 23Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово. 24Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова. 25Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова. 26Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. 27Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом. 28Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. 29Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти. 30Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити. 31Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује. 32Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему. 33Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи. 34Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 35И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом. 36Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа. 37И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан, 38И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари; 39А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону, 40Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу, 41И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова, 42С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари. 43Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.