1И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама, 2И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама, 3Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог. 4А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу. 5И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима. 6И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива. 7И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима. 8А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе. 9А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну. 10И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом. 11И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас. 12И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји? 13И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина. 14И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.