1Који се освештавају и који се очишћају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињеће и ствари гадне и мише, сви ће изгинути, вели Господ.
2А ја знам дјела њихова и мисли њихове, и доћи ће вријеме, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видјеће славу моју.
3И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на даљна острва, која не чуше гласа о мени нити видјеше славе моје, и јављаће славу моју по народима.
4И сву ће браћу вашу из свијех народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чисту суду у дом Господњи.
5И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ.
6Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати сјеме ваше и име ваше.
7И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тијело да се поклони преда мном, вели Господ.
8И излазиће и гледаће мртва тјелеса онијех људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умријети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком тијелу.
9
10
11Ријечи Јеремије сина Хелкијина између свештеника који бијаху у Анатоту у земљи Венијаминовој,
12Којему дође ријеч Господња у вријеме Јосије сина Амонова, цара Јудина, тринаесте године царовања његова,
13И у вријеме Јоакима сина Јосијина, цара Јудина, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијина над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петога мјесеца.
14И дође ми ријеч Господња говорећи:
15Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.
16А ја рекох: ох, Господе, Господе! ево, не знам говорити, јер сам дијете.
17А Господ ми рече: не говори: дијете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем.
18Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.
19И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: ето, метнух ријечи своје у твоја уста.
20Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.
21Послије ми дође ријеч Господња говорећи: шта видиш, Јеремија? И рекох: видим прут бадемов.
22Тада ми рече Господ: добро си видио, јер ћу настати око ријечи своје да је извршим.
23Опет ми дође ријеч Господња другом говорећи: шта видиш? И рекох: видим лонац гдје ври, и предња му је страна према сјеверу.
24Тада ми рече Господ: са сјевера ће навалити зло на све становнике ове земље.
25Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из сјевернијех царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој пријесто на вратима Јерусалимским и око свијех зидова његовијех и око свијех градова Јудинијех.