1Покликни Богу, сва земљо!
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!