1Коњи врани што су у једнијем, они иду у сјеверну земљу; а бијели иду за њима; а шарени иду у земљу јужну.
2И јаки изашавши шћаху да иду и пролазе земљу; и рече: идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.
3Тада ме зовну, и рече ми: види, који отидоше у земљу сјеверну, умирише дух мој у земљи сјеверној.
4Потом ми дође ријеч Господња говорећи:
5Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из Вавилонске, па дођи истога дана и уђи у дом Јосије сина Софонијина.
6Узми сребра и злата, и начини вијенце, и метни на главу Исусу сину Јоседекову, поглавару свештеничком,
7И реци му говорећи: овако вели Господ над војскама: ево човјека, којему је име клица, која ће клијати с мјеста свога и саградиће цркву Господњу.
8Јер ће он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и сједјеће и владати на свом пријестолу, и биће свештеник на пријестолу свом, и свјет мирни биће међу објема.
9И вијенци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену сину Софонијину за спомен у цркви Господњој.
10И који су далеко, доћи ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога својега.
11
12Потом четврте године цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртога дана деветога мјесеца, Хаслева,