1Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве. 2Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу. 3Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу, 4Који сједи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким. 5Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима. 6Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог! 7 8 9Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. 10Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. 11Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога. 12Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим. 13Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе. 14Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев! 15Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. 16Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. 17Јер ревност за кућу твоју једе ме и ружења онијех који тебе руже падају на ме. 18Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; 19Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича. 20О мени се разговарају сједећи на вратима , пијући вину пјевају ме. 21А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје. 22Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; 23Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега. 24Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.