1У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје,
2Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању.
3Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе!
4Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене.
5Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца.
6Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор.
7Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
8И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи!