1У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје, 2Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању. 3Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе! 4Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене. 5Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца. 6Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор. 7Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. 8И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи!