1Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.
2Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;
3Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.
4Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега.
5Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.
6Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
7Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.
8Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.
9А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.
10Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.
11Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
12Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
13Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.