1Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.
2
3Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
4Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.
5"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
6Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.
7Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
8"Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."
9Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.
10Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
11Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
12Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!