1Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех. 2Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други. 3Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица. 4Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина. 5Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову. 6Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове. 7Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово. 8Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.