1Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
2И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
3Рећи ћеш: избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осјетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
4
5Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
6Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
7Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
8И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
9Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
10Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
11Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
12Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
13Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.
14Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
15Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
16Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?
17Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.
18Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
19Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
20Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
21Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
22Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.
23Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
24Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
25Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
26Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
27И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.
28Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.