1Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. 2И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра. 3Рећи ћеш: избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осјетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то. 4 5Не завиди злијем људима нити жели да си с њима. 6Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 7Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 8И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила. 9Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом. 10Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника. 11Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима. 12Ко мисли зло чинити зваће се зликовац. 13Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски. 14Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила. 15Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих. 16Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем? 17Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему. 18Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти. 19Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања. 20Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу. 21Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. 22Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе. 23Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима. 24Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити. 25Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима. 26Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице? 27И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро. 28Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.