1Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
2Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
3Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
4Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.
5
6Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.
7Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.
8Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.
9Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
10Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
11Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.
12Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
13Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
14Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
15Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.
16Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.
17Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.
18Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.
19Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.
20У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.
21Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!
22Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
23Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
24Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.