1У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
2Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.
3Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.
4Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.
5Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.
6Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.
7Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.
8Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.
9Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.
10Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.
11И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
12Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.
13Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.
14Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
15Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.
16Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.
17Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.
18Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
19Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.
20Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.
21У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
22Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.
23Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.
24У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
25Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.
26У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
27Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
28Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
29Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.
30За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.
31Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.
32Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.
33Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.