1И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући. 2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч. 3И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо. 4И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји. 6А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима: 7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 8И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем? 9Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи? 10Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) 11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. 12И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо. 13И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их. 14И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим. 15И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим. 16А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије? 17И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање. 18И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте? 19И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. 20Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне. 21И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити. 22И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба. 23И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје. 24И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља? 25А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим? 26Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим? 27И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради. 28Дакле је господар син човјечиј и од суботе.