1Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
2
3Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;
4А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;
5И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:
6Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.
7И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:
8Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.
9Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?
10А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.
11А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.
12Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;
13И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.
14А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.
15А то ће вам се догодити за свједочанство.
16Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:
17Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
18А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
19И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.
20И длака с главе ваше неће погинути.
21Трпљењем својијем спасавајте душе своје.
22А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.
23Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:
24Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.
25Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.
26И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.
27И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.
28Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.
29И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.
30А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.
31И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;
32Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.
33Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.
34Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
35Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.
36Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.
37Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.
38Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.