1Јер године избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
2
3Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
4Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
5Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
6Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
7Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути.
8Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
9Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен.
10Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере.
11Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати.
12А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
13Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
14Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака.
15Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи.
16Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја.