1Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи. 2 3А Елифас Теманац одговори и рече: 4Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем, 5Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што? 6А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу. 7Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав. 8Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те. 9Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан? 10Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост? 11Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас? 12И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега. 13Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи? 14Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје, 15Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи? 16Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав? 17Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем; 18Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду? 19Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио, 20Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих, 21Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу. 22Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено. 23Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ. 24Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач. 25Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни. 26Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. 27Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро. 28Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим. 29Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје. 30И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења. 31Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. 32Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех. 33Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата. 34Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети. 35Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.