1Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
2
3А Елифас Теманац одговори и рече:
4Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем,
5Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?
6А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
7Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
8Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.
9Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан?
10Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
11Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас?
12И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега.
13Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи?
14Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје,
15Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи?
16Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
17Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;
18Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?
19Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,
20Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,
21Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
22Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.
23Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
24Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач.
25Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
26Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
27Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро.
28Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
29Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
30И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.
31Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
32Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.
33Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
34Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.
35Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.